ЛИТИЈАТА ВО МАКЕДОНИЈА

Автори

  • Владимир Караџоски ЈНУ Институт за старословенскa култура - Прилеп

ДОИ:

https://doi.org/10.58301/BM24531-2157k

Клучни зборови:

зброви, литија, покрсти, храм, град, село.

Апстракт

Литијата во контекст на христијанството и христијанската црква веќе се споменува во минатото. Правењето на литија во Македонија е присутно многу одамна. Литиите кои се прават во Македонија, како и во останатите православни цркви, според својата појава се карактеризираат како: умилителни, покајни, благодарствени и др. Литијата може да има и свечен карактер и да се извршува во чест на некој свечен настан од животот на црквата. Таквите литии се извршуваат еднаш годишно, во чест на некој светител или во чест на некоја чудотворна икона на некој светец или на Божјата мајка. За сите овие видови, е заедничко излегувањето од храмот, а целта им е молитвата да ја изразат не само со зборови туку и со движење. Од православно-христијански, црковен аспект, главната цел на литијата е засилување на молитвеното внимание на верниот народ со промена на местото на молитва, како и покажување на нашата недостојност да се молиме во храмот. Исто така, при изведувањето на литургијата за време на литијата, црквата излегува од својата примарна средина во надворешниот свет заради остварување на својата молитвена мисија во светот. Сето тоа се прави со една целина, населениот град и целата земја да станат соучесници на божјата благодат, да отфрлат од себе сè што е штетно и погубно; се молиме да биде милостив кон нас, кој се воплоти за нас и зеде облик на слуга кој е претставен со божествени икони и ликови на неговите светии.
Во минатото, кога населението било главно земјоделско, литиите биле чест настан во селскиот живот, кога се излегувало „покрсти“ во полето и низ атарот на конкретното село, заради благослов и заштита. Денес, пак, обично се извршуваат редовни локални литии од различен обем и свеченост по повод храмовите и други празници, како дел од празнувањето при што се носат празничните икони, или свети мошти кои се чуваат во тие места.

Референци

Бигорски манастир, https://bigorski.org.mk/za-litiite/ пристапено 22.02.2024.

http ://www.pppe.mk/2016/litija-vo-chest-na-sveti-nektarij-bitol/ пристапено 01.03.2024.

Bible.com, https://www.bible.com/bible/311/MAT.21.MKB/ . пристапено 06.03.2024.

Филип Шерард, Византија, (Љубљана: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, Младинска Книга, 1972) 33-54.

Протопрезвитер д-р Лазар Мирковиќ, Православна литургика, или наука о богуслужењу православне источне цркве, Први општи део, по литургии д-р Василија Митрофановиќа и д-р Теодора Тарнавског, Треќе издање,( Београд: Свети архирејски синод Српске православне цркве, 7-јули 5, 1982) 174-189.

Премин Портал, https://www.preminportal.com.mk/polezno-i-potrebno/ пристапено 06.03.2024.

Ohrid News.com, https://www.ohridnews.com/velichestvena-atmosfera-na-strushka-liti%d1%98a-so-moshtite-na-sveti-georgi%d1%98-pobedonosecz-chudotvornata-ikona-na-sveteczot-i-krninskata-ikona-na-bogorodicza/ . пристапено 05.03.2024.

Канал 5, https://kanal5.com.mk/tradicionalno-i-godinava-litijata-so-moshtite-na-sveti-georgij-pobedonosec-kje-ja-osvetat-struga/a638010 26.02.20024. пристапено 26.02.2024.

Religija.mk, https://religija.mk/bitolchani-so-masovna-litija-go-proslavija-sveti-nektarij/ пристапено 25.02.2024.

Delcevo 365, https://delcevo365.mk/2024/05/24/со-литургија-и-литија-делчево-ги-слави/ пристапено 28.05.2024.

Ели Луческа, Чудотворната икона – посредник помеѓу божествениот и сетилниот свет. По примерот на иконата Γοργοεπήκοος/Брзопослушничка, во: Od Ucha do ucha, Seria Filologija Słowiańnska Nr. 56, red. Ana Samardžić, Ninoslav Radaković, Poznań: UAM Wydawnictwo naukowe, 2022, 319-331.

Кумановско-Осоговска епархија, http://koe.mk/24-02-2022-liturgija-kratovo/ пристапено 26.03.2024.

Општина Прилеп, https://www.prilep.gov.mk/dogodina-opshtina-prilep-domakjin-na-gradskata-slava-sv-nikola/ пристапено на 28.02.2024.

Ели Луческа, Култот кон светите мошти на територијата на Македонија, (Прилеп: Институт за старословенска култура – Прилеп, 2018), 118 – 121.

Китески Марко, Македонски празници (Скопје: Менора, 2001), 152.

Велимир Николов, Земјоделството во Кумановско, Гласник на Етнолошкиот музеј 1,( 1960), 267-368.

Миладиновци, Зборник 1861-1961 (Скопје: Кочо Рацин, 1962), 472-476.

Вера Кличкова, Велигденски обичаи во Порече, Гласник на Музејско-конзерваторско друштво на Македонија, (1957),199-200.

Наум Целаковски, Магии и песни за бркање на облак во охридско, Македонски фолклор 19-20, (1977), 159-161.

Мирела Макурат, Приказни за „Православната нација“ и „Македонската вера“. Велигден кај Македонците во Порече во однос на промените на политичкиот режим, етничките и социјалните промени во Република Македонија, Етноантропозум бр. 14, (2015), 67-88.

Преземања

Објавено

2024-12-31

Како да се цитира

Караџоски, В. (2024). ЛИТИЈАТА ВО МАКЕДОНИЈА. BALCANOSLAVICA, 53(1, 2), 157–176. https://doi.org/10.58301/BM24531-2157k

Издание

Секција

Прилози

Најчитани трудови од истиот автор(и)

1 2 > >>