ABOUT THE CITY OF NIŠ AND ITS WALLS FROM THE 4TH TO THE 18TH CENTURY
DOI:
https://doi.org/10.58301/BM23591-297rKeywords:
Naissus, Naissos, Niš, rampart, fortressAbstract
The fortifications of the Roman town of Naissus have not been archaeologically substantiated. It is probable that by the 4th century, the urban core of Naissus, including its central square (i.e., the forum), was established as a focal point of civic life and a site dedicated to the worship of both deities and the imperial cult. The political circumstances of the Tetrarchy necessitated the placement of statues of the tetrarchs in the forum, a fragmented head of which has been uncovered through excavation. Subsequently, under different historical conditions, the statue of the tetrarchs was supplanted by an imposing gilded statue of Emperor Constantine the Great, who was born in Naissus. During the Early Byzantine period, under Emperor Justinian, the town of Naissus (Ναϊσσος) was encircled by new defensive walls. The cultural and spiritual transformation of the time led to a shift in the governance of the forum, transitioning from municipal to ecclesiastical control, and the installation of a statue of the empress on the forum in place of the earlier imperial statues. In the Middle Byzantine period, the town’s name was altered to Nissos (Νισος), and during this phase, the fortress walls constructed by Justinian were refurbished, while the forum maintained its functional role. During this era, the Byzantines commissioned at least five ecclesiastical buildings within the town, and the Serbs, upon settling in the region, adopted the ancient urban layout along with the sacral structures, while simultaneously strengthening the fortifications of the upper town. Under Ottoman rule, some of the Byzantine churches were converted into mosques, others were demolished, and new structures were constructed. Notably, the Bali Bey mosque, dating to 1523, was built in a Byzantine architectural style. The Ottomans also constructed new fortress walls around the town in 1723 and erected additional mosques in the area.
References
Петар Т. Јанковић, Историја развитка Нишавске долине (Београд: Srpska kraljevska akademija, 1909 1909), 7, 8.
Петар Петровић, Ниш у античко доба (Ниш: Gradina, 1976), 56.
Фрањо Баришић, „Прокопије“, Византијски извори за историју народа Југославије I (Београд: Научна књига, 1955), 63.
Миша Ракоција, Константинов град-старохришћански Ниш (Ниш: Графика Галеб, 2013), 100-101.
Миша Ракоција, „Црква у Горњем Матејевцу код Ниша“, Саопштења XXII-XXIII/1990-1991, (1991): 7-24.
Миша Ракоција, О цркви Св. Јована у селу Орљане код Ниша и њеном месту у историји византијске архитектуре“, во Ниш и Византија - посебно издање поводом 1700. година од потписивања Миланског едикта (Ниш: Град Ниш, 2013), 369-398.
Јованка Калић, „Никита Хонијат“, Византијски извори за историју народа Југославије IV, (Београд: Византолошки институт САНУ, 1971), 137.
Branko Maksimović, Isorija urbanizma starog i srednjeg veka (Beograd: Naučna knjiga, 1972), 70.
Миша Ракоција, “Подсећање на торзо статуе жене у лапидаријуму нишке Тврђаве“, Гласник друштва конзерватора Србије 45, (2021): 54.
Миша Ракоција, “Манастир Св. Ђорђа код села Каменице“, Гласник друштва конзерватора Србије 16 (1992): 120-124.
Фрањо Баришић, „Приск“, Византијски извори за историју народа Југославије I, (Београд: Научна књига, 1955), 11, 12.
Tabula Peutingeriana, прва половина IV века. Гордана Томовић, „Територја Србје на картама до 1600. године“, у Србија и суседне земље на старим географским картама (Београд: Галерија Српске Академије наука и уметности, 1991), 23-25.
Петар Петровић, “Naissus-задужбина цара Константина”, у Римски царски градови и палате у Србији, ед. Д. Срејовић, књ. 73, (Београд: САНУ, 1993) , 66, 165-167.
Miša Rakocija, Cultural treasures of Niš (Niš: Prosveta Niš, 2001), 18,19.
Radivoje Ljubinković, Tvrđava Niš - srednjovekovno naselje, Arheološki pregled 4 (Beograd: 1962), 258.
Радивоје Љубинковић, „Извештај са археолошких ископавања у Тврђави из 1963. године“, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.
Миша Ракоција, „О парапетној плочи из Ниша, пореклу и типологији палеовизантијских преграда“ Ниш и Византија IV, (2006): 106-107.
Miša Jeremić, „Balajnac, Agglomération protobyzantine fortifée (Région de Niš, Serbie du Sud)“, Antiquité tardive 3 (1995): 193.
Вујадин Иванишевић, Иван Бугарски, „Нови налаз дела царске статуе из Царичиног Града-Јустинијане Приме“, Лесковачки зборник LIX ( 2019): 16.
Мiša Rakocija, „A marble statue from Niš of an early Vyzantine imperial woman“, Starinar Volume LXXII/2022 (2022): 256-266.
Љубица Зотовић, „Ниш - ликација аутобуске станице“, Археолошки преглед 17 (1975): 73-74.
Миша Ракоција, „Обнова Византије 1018. године и црквено градитељство у Нишу“, Ниш и Византија XVII (2019): 23-43.
Гордана Симић, Донжон куле у фортификацији средњовековних градова (Београд: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, 2010), 44-45.
Константин Ј. Јиречек, „Војна цеста од Београда за Цариград и балкански кланци“, Зборник Константина Јиречека 1, ур. Ѓорѓи Острогорски, (Београд: Naučno Delo, 1959), 88, 132-133.
Albericus Aquensis, Historia Hieroslymitana, ed. Migne PL 166, col. 394/5, цитирано според Јованка Калић, „Ниш и средњем веку“, Историјски часопис XXXI (1984): 11-14.
Војислав Кораћ, Марица Шупут, Архитектура византијског света (Београд: Narodna knjiga, 1998), 35.
Олга Зиројевић, „Цариградски друм од Београда до Софије 1459-1683“, Зборник Историјског музеја Србије 7 (Београд: Историјски музеј Србије, 1970), 174.
Марко Шуица, „Приповести о српско-турским окршајима и „страх од турака“ 1386. године“, Историјски часопис 53 (2006): 108-113.
Ђурђе Бошковић, „Осврт на неке карактеристике регионалног просторног планирања споменика на територији средњовековне Рашке“, Рашка баштина 1 (1975): 8.
Јован Нешковић, Ђурђеви ступови у Старом Расу (Краљево: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, 1984), 14.
Јованка Калић, „Ниш у средњем веку“, Историјски часопис 31 (1984): 21.
Томе Поповић, “Ниш у делима путописаца XVI-XVII века“, у Историја Ниша 1, ур. Даница Милић (Београд: Историјски институт, Градина, Просвета, 1983),184.
Стефан Првовенчани, Сабрани списи (Београд, Просвета и Српска књижевна задруга, 1988), 72.
Joозеф К. Јиречек, „Хришћански елементи у топографској номенклатури балканских земаља“, Зборник Константина Јиречека, ур. Ѓорѓи Острогорски (Београд: Naučno Delo, 1959), 486.
Augustin Theiner, Vetera monumenta Slavorum meridionalllim I, (Romae: Typis Vaticanis, 1863).
Тодор Събев, Самостойна народностна църква в средновековна българия (София: Синодално издателство, 1987), 328.
Бистра Николова, Устройство и управление на българската православна църква IX-XIV век (София: Izdatelstvo Nov čovek, 1997), 196-205.
Иван Снегаров, История на охридската архиепископия, Том 1, София 1995 (1924), 90/91.
Иван Дуйчев, „Преписката на папа Инокентий III с българите“, Годишник на Софийския универзитет. Историјско-филозофки факултет 8 (1942): 46.
Миша Ракоција, „Цркве Св. Прокопије и Св. Пантелејмон у Нишу и Стефан Немања“, Ниш и Византија IX (2011): 283-296.
Сима Ћирковић, „Унутрашња и спољна криза у време Немањиних наследника“, Историја српског народа I (Београд: Srpska knjiiževna zadruga, 1981), 507.
Глиша Елезовић, Огледало света или Историја Мехмеда Нешрије (Београд: Научна књига, 1957), 23.
Мурат I на Нишу, “Из Феридун – беговог зборника турских споменика изданога у Цариграду године 1848“, Гласник ДСС XI (1859): 119-124.
Јозеф вон Хамер, Хисторија Османског царства I (Загреб, 1979), 64; Шуица, „Приповести о српско-турским окршајима”, 109.
Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора (Београд: Naučna knjiga, 1950), 126-127.
Данило Бојанић, „Ниш до великог рата 1683“, Историја Ниша I (Ниш, 1983), 140-141.
Миша Ракоција, „Урбана топографија средњовековног Ниша из записа путописа и старих карата“, Међународни сомпозиум Ниш и Византија XIV (Ниш, 2016): 37-78.
Miša Rakocija, „Urban topography of Nis (Serbia) in the old maps and records of travel writers from the 15th to the 19th century“, International Symposium "Culture and Space in the Balkans [17th-20th centuries]" (Thessaloniki: Πανεπιστημίου Μακεδονίας, 2015), 119 – 142.
Олга Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије 1459-1683 (Београд: Istorijski muzej Srbije, 1970), 174.
Драгослав Б. Јанковић, „Неки топографски подаци о старом Нишу“, Старинар н.с. V-VI/1954-1955, (1956): 368.
Јован Ћирић, „Ишчезли урбани садржај Ниша“, Нишки зборник 4 (1977), 79.
Борислав Андрејевић, „Развитак Ниша од средине XV до краја XVII века“, Нишки зборник 1 (1974), 62 – 71.
Борислав Андрејевић, Италијански план Ниша“, Енциклопедија Ниша (Ниш, 1994), 103-104.
Веселин Костић, Културне везе југословенских земаља и Енглеске (Београд: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1972), 320.
Ljubica Zotović, „Niš - lokacija autobuske stanice“, Arheološki pregled 17 (1975): 74.
Миша Ракоција, “Резултати археолошких истраживаања у порти цркве Св. Николе у Нишу и покушај убикације епископске цркве Св. Прокопија“, Гласник друштва конзерватора Србије 26 (2002), 53.
Петар Петровић, Бранко Дељанин, Тврђава, водич, (Ниш, 1965).
Милан.Ђ. Милићевић, Краљевина Србија (Београд: Štampa i izdanje Kr.- Srp. državne štamparije, 1884), 93-101.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2023 Institute of Old Slavic Culture - Prilep

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.