SKIT SV. VARVARE NA ORAŠCU U BLIZINI LESNOVA I O SVETITELJIMA ZAŠTITNICIMA RUDARA

Автори

  • Смиљка Габелић Institut za istoriju umetnosti Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

ДОИ:

https://doi.org/10.58301/BM23591-2151g

Клучни зборови:

Okolina Lesnova, Sv. Prokopije, Sv. Varvara, svetitelji pokrovitelji rudara, pčelarstvo, srednjovekovno i osmansko razdoblje

Апстракт

U radu se razmatraju materijalni ostaci, istorijska identifikacija i pitanje hramovnih pokrovitelja crkava Sv. Prokopija i Sv. Varvare nedaleko od Lesnova, neposredno izvan sela Drevena i Dobreva. Obe crkve posvećene su svetiteljima zaštitnicima rudara, čiji su kultovi najverovatnije stajali pod uticajem religioznosti Sasa, saksonskih rudara došljaka. Potiču verovatno iz razdoblja između sredine XIV i kraja XVI ili početka XVII veka. Od urušenog srednjovekovnog hrama Sv. Prokopija naziru se neznatni ostaci. Sv. Varvara, moguće iz turskog perioda, sa oltarskim prostorom usečenim u gromadi i ostacima fresaka, deo je malog manastira (skita) koji obuhvata i kamenu košnicu, voštanu kuću (?), novi pčelarnik i nekropolu.

Референци

Злетовска област. Географско-историски осврт, ур. Александар Апостолов (Скопје: Собранието на општина Пробиштип, 1974), 224.

Стеван Симић, Лесновски манастир св. оца Гаврила, задужбина српскога деспота Јована Оливера (Београд: Свети Сава, 1912), 76.

Апостол Керамидчиев, „Археолошка наоѓалишта во пробиштипско,“ Стремеж 6 (1962): 45 – 62 (посебно 59 – 60, сл. 7).

Smiljka Gabelić, „Crkva na grebenu u blizini Lesnova. Preliminarni rad,“ Патримониум.МК 19 (2021): 263 – 274.

Smiljka Gabelić, Some traces of a mining complex on the ridge near Lesnovo. Preliminary reseach,“ Balcanoslavica 49/1-2 (2020): 81 – 93.

Смиљка Габелић, Манастир Лесново. Историја и сликарство (Београд; Стубови културе: 1998), 27 – 28.

Синиша Мишић, „Хрисовуља цара Стефана Душана о оснивању Злетовске епископије,“ Споменица А. Веселиновића, Стари српски архив 13 (2014): 181 – 206 (185).

Жарко Вујошевић, „Повеља Константина Драгаша Хиландару о манастиру Леснову,“ Realia byzantino-balcanica. Studia in honorem LX annorum professoris Christi Matanov (Sofia: Tangra, 2014): 453 – 475 (457, 466).

Лексикон српског средњег века (Лексикон ССВ), прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић (Београд: Knowledge, 1999), 400 – 402, 629 – 634, 649.

Сима М. Ћирковић, Работници, војници, духовници (Католичке парохије у средњовековној Србији) (Београд: Equilibrium, 1997), 240 – 258 (243 – 252).

Михаило Ј. Динић, Из српске историје средњега века. За историју рударства у средњовековној Србији и Босни (Београд: Equilibrium, 2003), 455 – 668 (459 – 463).

Александра Фостиков, „Утицај Саса на развој занатства у средњовековној Србији“, Измeђу Подунавља и Средoземља: тематски зборник посвећен проф. Др Синиши Мишићу (Пожаревац- Ниш: Народни музеј, 2021),153 – 171.

Смиљка Габелић, „Нова запажања о руднику и каменоломима код Леснова. Чуке Св. Тројице и Св. Атанаса,“ Ниш и Византија XXI (2023): 445 – 459 (445 – 446).

Василије Симић, Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне (Београд: Рударски институт, 1988), 63, 67.

Петар Јовановић, Рударство на тлу Србије, I (Београд: Југословенска инжењерска акадамија ЈИ, 2007), 633.

Јустин Поповић,, Житија светих за јул (Ваљево: Манастир Св. Ћелије, 1975), 145 – 161.

Смиљка Габелић, О иконографији св. Прокопија,“ Зборник радова Византолошког института 43 (2006): 527 – 559 (posebno 541 – 544, sl. 10, 11).

Miloš Živković, „Warrior saints in Nerezi – the election of figures and other remarks on their iconography,“ Зборник pадова Византолошког института 59 (2022): 211– 249 (229 – 231, Figs. 10 – 12).

Biblioteca Sanctorum vol. X, dir. Filippo Caraffa – Guiseppe Morelli, (Roma: Istituto Giovanni XXIII nella Pontificia Universita Lateranese, 1961), ff, 1167 – 1173.

J. Kadlec, M. Ch. Celleti); Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva, ur. Anđelko Badurina (Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Kršćanska sadašnjost, 1985), 488 – 489.

Petr Kubin, „Saint Procopius of Sàzava between Reallity and Fiction,“ Revue Mabillon , n. s. 27 (t. 88) (2016): 49 – 81.

Јустин Поповић, Житија светих за април (Београд: Манастир Ћелије код Ваљева, 1973), 21 (1. IV ¬– Спомен преподобног Прокопија Чеха.

Йордан Ивановъ, Бҍлгарски старини из Македония, (1931), (София: БАН, Наука и изкуство, 1970), 394 – 400.

Јустин Поповић, Житија светих за јануар (Ваљево: Манастир Св. Ћелије, 1972), 489 – 522.

Louis Réau; Iconogrqphie de l'art chrétien t. III (Paris: Presses Universitaires de France, 1959, 1124.

Lexikon der christlischen Ikonographie 8 (Freiburg: Herder Freiburg im Breisgau, 1968), 228–229.

Leopold Schmidt, Die Volkerzählung. Märchen. Sage. Legende. Schwank (Die hl. Prokopius als Bergbaupatron Böhemens), (Berlin: Erich Schmidt Verlag, 1963), 240 – 253.

Душан Бандић, Народна религија код Срба у 100 појмова (Београд: Нолит, 1991), 344 – 346.

Миле Недељковић, Годишњи обичаји у Срба (Београд: Вук Караџић, 1990), 85, 191.

Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник (Београд: Нолит, 1970/1998), 248/260.

Рајко Голубовић, „Етнографска грађа о рударским обичајима у Тимочком региону,“ Зборник радова Музеја рударства и металургије Бор књ. V – VI (1987 – 1990): 177 – 188.

Гордана Живковић, Драгана Живковић, „Свети Прокопије – рударска слава“, Етно-културолошки зборник 11 (1996): 207 – 210 (208-209).

Živka Romelić, O rudarskoj kulturi u Boru (Bor: Narodna biblioteka, 2017), 26.

Бојана Миљковић Катић, „Модификовање традиције рударских патрона у Србији XIX и XX века“, Споменица др Данице Милић (Београд: Историјски институт, 2013), 199 – 200.

Lexikon der christlischen Ikonographie 5 (Freiburg: Herder Freiburg im Breisgau, 1968), 304 – 311.

Гордана Томовић, „Повеља манастира Леснова,“ Историјски часопис 24 (1977): 83 – 102.

Илија Велев, „Светите места во Лесново и неговата околина инкорпорирани во содржината на книжевно-историскиот текст Изјаснително писание за Лесновскиот манастир,“ Balcanoslavica 16 – 18 (1989 – 1991): 27 – 43.

Г'орги Поп – Атанасов, Црковното книжевно наследство на Лесновскиот манастир (Штип: Брегалничка епархија, 2019), 228 – 229.

Ефрем Карановъ, “Материали по Етнографията на нҍкои мҍстности въ Сҍверна Македония, които сѫ смежни съ България и Сърбия,“ Сборникъ за народни умотворения, наука и книжнина IV (1891): 302 – 303.

Смиљка Габелић, „Непознати локалитети у околини лесновског манастира,“ Зборник за ликовне уметности МС 20 (1984): 163 – 175.

Александра А. Фостиков, Занатство средњовековне Србије (Београд – Пожаревац, Историјски институт – Народни музеј: 2019), 179 – 180,187.

Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи (Београд: САНУ, Нар. библиотека Србије, Матица српска, књ. I, 1902/1923), бр. 597; ibid., књ. IV, бр. 6474.

Апостол Керамидчиев, „Археолошки наоѓалишта по долината на Белошица, Пробиштипско,“ Стремеж 4 (1964): 45 – 46.

– Snežana Božanić, Ana Elaković Nenadović, „On the use of honey and wax in medieval Serbia – medicine, nutrition, religion, “Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 47/1 (2022): 139 – 156 (149 –151); cf. n. 31.

Смиља Марјановић – Душанић, Даница Поповић, Приватни живот у српским земљама средњег века (Београд: Clio, 2004), 552 – 585.

Бошко Бабиќ, Метријалната култура на македонските Словени во светлинатаа на археолошките истражувања во Прилеп (Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура, 1986), 192 – 195, 263 – 266, сл. 67, 87.

Александар Миткоски, Душко Темелкоски, „Некрополи на локалитетот Кукул кај Прилеп,“ Археолошки информатор 3 (2019): 27 – 36.

Иван Микулчић, „Доцноримски гробови од Скупи,“ Годишен зборник. Филозофски факултет на Универзитет Скопје 6 (1973/1974): 109 – 143.

Иван Микулчић, „ Раноримски скелетни гробови из Скупи,“ Старинар н. с. XXIV – XXV (1973 – 1974) (1975): 89 –102.

Гордана Спасовска Димитроска, „Заштитно ископување на римската некропола на ул. Партизанска , Скопје,“ Мaced. acta archaeol. 12 (1991): 221 – 222.

Веселинка Љ. Нинковић, „ Римски камени саркофази из Народног музеја у Београду,“ Зборник Нарoдног музеја Београд, XII/1, Археологија (2015): 14 –170.

Sharon E. J. Gerstel, Beholding the Sacred Mysteries. Programs of the Byzantine Sanctuary (Seatle and London: College Art Association, University of Washington, 1999), 40 – 44.

Викторија Поповска-Коробар, Лесновски манастир. Св. Архангел Михаил и св. Гаврил Лесновски (Cкопје: Музеј на Македонија, 2000), 36 – 38.

Ели Луческа, Култот на хритијанските светци во Македонија: историја и традиција (Прилеп: Институт за старословенска култура, 2010), 81, 84.

Гоце Ангеличин Жура, Страници од историјата на уметноста на Охрид и Охридско [XV – XIX век], [Охрид: Macedoni a Prima, 1997], 143, 152.

М. Поповић,“Манастир Св. Варваре на Рељиној градини од Новог Пазара,“ Саопштења XXVIII (1995/96): 95 – 120.

Јанко Радовановић, „Невесте Христове у живопису Богородице Љевишке у Призрену,“ Зборник за ликовне уметности Матице српске 15 (Нови Сад 1979): 115 – 134 (129 – 130).

Иван М. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића (Бeоград: Филозофски факултет, 1994), 136.

Poljoprivredna enciklopedija, ur. Mladen Josifović (Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1970), 491 – 498 (493).

Бранко Перуничић, Српско средњовековно село (Београд: Научно дело, 1956), 65 – 68.

Стево Лончаревић, „ Подаци о историјском развоју кошнице,“ Пчелар 1 (1978): 18 – 22.

Dinka Alaupović – Gjeldum, Željka Matašin, Vlasta Domaćinović, Pčela, čovjek, med i vosak u tradicijskoj kulturi Dalmacije (Etnografski muzej: Split) 2004.

Jovan Kulinčević, Pčelarstvo (Beograd: Partenon 2016), 15.

O. Davies, „Ancient mining in the central Balkans,“ Revue international des etudes Balkanique III, t. 5 – 6 (1937): 405 – 418 (411, 412).

Керамидчиев, Старото рударство и металургијата во Злетовска област,“ Историја VIII/2 (1972): 171 – 188.

Керамидчиев, Римското рударство во Источна Македонија,“ Гласник. Институт за национална историја XVIII/1 (1974): 119 – 133.

Звонко Белдедовски, „Брегалничкиот басен во римскиот и раниот средновековен период,“ Зборник VI (Штип 1990): 8 – 84.

Ivan Mikulčić, Spätantike und Frühbyzantinischen Befestigungen in Nordmakedonien. Städte – Vici – Refugien – Kastele (München: Bayerische Akademie der Wissenschaften, 2002), 247 – 248.

Археолошка карта на Република Македонија, том. 2, ур. Димче Коцо и др. (Скопје: МАНУ, 1996), 320 – 321.

Vasilije Simić, Istoriski razvoj našeg rudarstva (Beograd: Savet za energetiku i ekstraktivnu industriju Vlade FNRJ, 1951), 298 – 299.

Александар Стојановски, Македонија во турското средновековие, од крајот на XIV – почеток на XVIII век /Кратовска нахија во XVI (Скопје: Култура, 1989), 426 – 458: 442, 444, 449 – 453.

Ахмет Шериф, Рударството во Македонија во време на османлиското владеење (Скопје: Институт за македонска историја, 2001), 101 – 117, 123 – 130.

Даниела Михајловска, Обичаите, занаетите и религиозно-верските традиции во пробиштипско злетовска област. Културолошка истраживања (Пробиштип: Дом на културата „Злетовски рудар,“ 2006), 40.

Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић – Којић, Ружа Ћук, Старо српско рударство (Београд: Вукова задужбина – Нови Сад: Прометеј, 2002), 54, 213.

Георгиј Агрикола, О рударству и металургији у дванаест књига, приредили Зоран Петковић, Надежда Ћаловић, Дејан Миловановић (Georgii Agricolae, De re metallica libri XII), (Београд: Југословенска инжењерска академија, 2007), 41 – 42.

Tihomir Vukanović, Rečnik drevnog rudarstva u zemljama centralnog Balkana XII – XVIII v.(Bor: Muzej rudarstva i metalurgije Bor, 1998), 81 – 82.

Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба (Београд: Вук Караџић, 1973), 364.

Milenko S. Filipović, „Baština srednjevekovnih rudara Sasa u južnoslovenskim zemljama,“ Godišnjak ANUBiH XIII, Centar za balkanološka ispitivanja 29 (2000): 5 – 35.

Преземања

Објавено

2023-12-31

Како да се цитира

Габелић, С. (2023). SKIT SV. VARVARE NA ORAŠCU U BLIZINI LESNOVA I O SVETITELJIMA ZAŠTITNICIMA RUDARA. BALCANOSLAVICA, 52(1, 2), 151–168. https://doi.org/10.58301/BM23591-2151g

Издание

Секција

Прилози