ПОД ПРЕВЕЗОТ НА ЗАБОРАВОТ - ЦРКВАТА СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛ ВО ОРЕОВЕЦ

Автори

  • Јехона Спахиу Јанчевска НУ Национален конзерваторски центар – Скопје

ДОИ:

https://doi.org/10.58301/BM24531-261sp

Клучни зборови:

Порече, Требино, Благовештение, св. Лазар, риба, ѕидно сликарство, икони

Апстракт

Малата гробишна црква со поретка дедикација на архангелот Гаврил е лоцирана во поречкото село Ореовец. Храмот кој останал под превезот на заборавот во себе крие ѕидно сликарство, кое и покрај оштетувањата, се одликува со одредени специфични и впечатливи решенија. За жал, во ктиторскиот натпис на западниот ѕид над влезот од внатрешната страна не се зачувани податоци за времето на изградбата и сликањето. Меѓутоа, според стилско-ликовните и иконографските особености на ѕидното сликарство, црквата припаѓа на скромните, но сепак значајни остварувања од поствизантискиот период и се врзува за една група храмови од Поречието. Врз основа на компаративните проследи, особено со црквата Св. Димитриј во Требино (1644), ореовечката црква Св. Архангел Гаврил ја сместуваме во втората четвртина на XVII век.

Референци

Тома Смиљанић, „Кичевија“, во Насеља и порекло становништва, књ 28 (Београд : Српска краљевска академија, 1935), 478.

Јован Ф. Трифуновски, „Проучување на Кичевската Котлина“, Гласник на Eтнолошкиот музеј 2 (1965): 203, 213, 214.

Јован Ф. Трифуновски, Кичевска котлина. Сеоска насеља и становништво (Скопје: Издање аутора, 1968), 8-10.

Jovan F. Trifunovski, “Kičevska kotlina”, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, knj. 46 (1975): 300, 329, 331, 333, zab. 115, 342, 347, 354, 384.

Митко Панов, Енциклопедија на селата во Република Македонија (Скопје: Патрија, 1998), 221.

Мирјана М. Машниќ, Манастирот Ореоец (Скопје: Национален конзерваторски центар – Скопје, 2007).

Никола Митревски, „Црквата Свети Атанасиј во Ковач, Порече,“ во Јубилеен зборник – 25 години митрополит Тимотеј (Охрид: Македонска Православна Црква, 2006), 309-329.

Никола Митревски, „Фрескоживописот во црквата Свети Архангел Михаил во селото Бенче, Порече,“ во Прилози ХLІV 1-2, посветени на Академик Цветан Грозданов по повод 50 години научно-истражувачка деjност. Зборник на трудови од научниот собир одржан во Охрид, 4 октомври, 2012 (Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, 2013), 187-206.

Сашо Цветковски, „Две непознати поствизантиски цркви во Порече од XVII век,“ во Манастирот Слепче и поствизантиската уметност на Балканот од XVI и XVII век, зборник на трудови (Журче - Демир Хисар: Манастир „Свети Атанасиј Велики“, 2021), 215-238.

Франце Месеснел, „Топографске белешке о неким црквеним споменицима у Поречу,“ Гласник Скопског научног друштва 13 (1934): 174-175.

Петар С. Јовановић, „Порече,“ во Насеља и порекло становништва, књ 28 (Београд : Српска краљевска академија, 1935 ) 311-312.

Загорка Расолкоска-Николовска, „Еден редок иконографски елемент во сликарството на третата деценија од XVII век,“ Зборник за средновековна уметност на Музеј на Македонија 1 (1993): 125-127.

Мирјана М. Машниќ, „Црквата Света Петка во Селник и нејзините паралели со сликарството на Алинскиот манастир Свети Спас,“ Културно наследство 17-18/1990-91 (1994): 106-107.

Извештај за извршениот увид во постојната состојба на заштитеното недвижно добро – црква Св. Архангел Гаврил, с. Ореовец - Македонски Брод, НУ Национален конзерваторски центар – Скопје (бр. 08-151/4 од 15.05.2023).

Иванка Гергова, Поменици от Македония в български сбирки (София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“, 2006), 5, 11.

Милорад Медић, Стари сликарски приручници III, Ерминија о сликарским вештинама Дионисија из Фурне (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2005), 392-393.

Милорад Медић, Стари сликарски приручници II (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2005), 360-361.

Christopher Walter, “Lazarus a bishop,” Revue des études byzantines 27 (1969): 203.

Ann Wharton Epstein, Tokali kilise. Tenth-Century Metropolitan Art in Byzantine Cappadocia (Washington: Dumbarton Oaks, 1986), 67.

Catherine Jolivet- Levy, Les églises byzantines de Cappadoce. Le programme iconographique de l'abside et de ses abords (Paris: Éditions du Centre National de la Recherche Scientifique, 1991), 105.

David C. Winfield and Ernest J. W. Hawkins, “The Church of Our Lady at Asinou, Cyprus. A Report on the Seasons of 1965 and 1966,” Dumbarton Oaks Papers 21 (1967): 264.

Andreas Stylianou and Judith A. Stylianou, The Painted Churches of Cyprus. Treasures of Byzantine Art (revised ed. Nicosia, Cyprus: J. G. Cassoulides & Son Ltd, 1997), 119.

Татьяна Царевская, „Святой епископ Лазарь в новгородских роспися XII века,“ София 1 (2001): 25.

Лев И. Лифшиц, Владимир Д. Сарабьянов и Татьяна Ю. Царевская, Монументальная живопись Великого Новгорода. Конец XI — первая четверть XII века (Санкт-Петербург: Дмитрий Буланин, 2004), 468-473.

Arthur H. S. Megaw and Ernest J. W. Hawkins, “The Church of the Holy Apostles at Perachorio, Cyprus, and Its Frescoes,” Dumbarton Oaks Papers 16 (1962): 308-308.

Николай Сычев и Владимир К. Мясоедов, Фрески Спаса-Нередицы (Ленинград: Государственный русский музей, 1925), 5, 28.

Viktor Lazarev, Old Russian Murals and Mosaics (London: Phaidon, 1966), 117.

Надежда В. Пивоварова, Фрески церкви Спаса на Нередице в Новгороде, Иконографическая програма росписи (Санкт-Петербург: Издательство Дмитрий Буланин, 2002), 40-42-43, 134.

Andréas Nicolaïdès, “L'église de la Panagia Arakiotissa à Lagoudéra, Chypre: Etude iconographique des fresques de 1192”, Dumbarton Oaks Papers 50 (1996): 15-17.

Сретен Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије (1557-1614) (Нови Сад: Матица српска, 1965), 182.

Радомир Станић, „Црква свете Петке y Трнави код Рашке,“ Саопштењa XIV (1982), 102.

Светлана Пејић, Манастир Пустиња (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Београд – Завод за заштиту споменика културе „Ваљево“, 2002), 95, 129, 190.

Андрей Е. Петров, „Почитание Л. в Византии и на Кипра,“ in Православная Энциклопедия, T. XXXIX (Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2015), 653.

Δαμασκηνός Στουδίτης, Θησαυρός Δαμασκηνού, υποδιακόνου και Στουδίτου του Θεσσαλονικέως, μετά της προσθήκης εν τω τέλει και ετέρων επτά λόγων ψυχοφελεστάτων και της εξηγήσεως του Πάτερ Ημών (Ενετίησι: παρά Νικολάω Γλυκεί τω εξ Ιωαννίνων, 1751), 88-89.

Christopher Walter, Art and Ritual of the Byzantine Church (London: Varorium Publications, 1982), 214.

Цветан Грозданов, „Визијата на св. Петар Александриски во живописот на Богородица Перивлепта (Св. Климент) во Охрид,“, Студии за охридскиот живопис (Скопје: Републички завод за заштита на спомениците на културата – Скопје, 1990), 102-107.

Анета Серафимова, Кучевишки манастир Свети Архангели (Скопје: НИК Лист, 2005), 47.

Цвета Вълева, „Стенописите в олтарното пространство на църквата в Кремиковския манастир след тяхната реставрация,“ Проблеми на изкуството 3 (2005): 43-44.

Archim. Silas Koukiaris, “The depiction of the Vision of saint Peter of Alexandria in the sanctuary of Byzantine churches,” Зограф 35 (2011): 63-71.

Tsveta Kuneva, “On an Iconographic Version of the Vision of St Peter of Alexandria from the 15th – 16th century,” Patterns. Models. Drawings. Art Readings, Volumes I-II 2019.I. Old Art (Sofia: Institute of Art Studies, 2020): 375-389.

Јехона Спахиу Јанчевска, Црквата Свети Никола во Топличкиот манастир (Скопје: Центар за културно и духовно наследство, 2021), 57, 61-62, 197-198.

Драган Војводић, „Путеви и фазе уобличавања средњовековне иконографије светог Саве Српског,“ Ниш и Византија XIII (2015): 49-73.

Елена Флорева, Старата църква в Добърско (София: Български художник, 1981), 49-50.

Ioannis Spatharakis, The Pictorial Cycles of the Akathistos Hymn for the Virgin (Leiden: Alexandros Press, 2005), 128-130.

Gabriel Millet, Recherches sur l'iconographie de l'Evangile aux XIVe, XVe et XVIe siècle d'après les monuments de Mistra de la Macédoine et du Mont Athos (Paris: Éditions E. De Boccard, 19602), 70.

Gabriel Millet, Le Monastère de Daphni: Histoire, architecture, mosaïques [Paris: Ernest Leroux, Éditeur, 1899], pl. XII/1.

Ernst Diez, Otto Demus, Byzantine Mosaics in Greece: Hosios Lucas & Daphni [Cambridge: Harvard University Press, 1931], 39-40, 48-49, pl. IX, fig. 81-82.

Doula Mouriki, The Mosaics of Nea Moni on Chios, Vol. I [Athens: Commercial Bank of Greece, 1985], 38, 53, pl. 14, pl. 142.

Nektarios Zarras, “Narrating the sacred story: New Testament cycles in middle and late Byzantine church decoration,” in The New Testament in Byzantium (Washington, D.C.: Harvard University Press, 2016], 240, 246.

Gabriel Millet, Monuments byzantins de Mistra, Matériaux pour l'étude de l'architecture et de la peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles [Paris: E. Leroux, 1910], Pl. 139/1.

Μαρία Ασπρά-Βαρδαβάκη- Μελίτα Εμμανουήλ, Η Μονή της Παντάνασσας στον Μυστρά. Οι τοιχογραφίες του 15ου αιώνα, Εμπορική Τράπεζα της Ελλάδος [Αθήνα: Εμπορική Τράπεζα της Ελλάδος, 2005], 91-95.

Викторија Поповска-Коробар, „Ѕидното сликарство во црквата на Слимничкиот манастир,“ Патриумониум.МК 13 [2015]: 214, 221.

Бисерка Пенкова, „Св. Йоан Кръстител“, Върбово,“ во Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 144.

Иванка Гергова и Бисерка Пенкова, „Св. Атанасий“, Арбанаси,“ во Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 154, 160.

Елена Флорева, Църквата Пророк Илия в Бобошево [София: Български художник, 1978], 26-30, 53-54.

Маргарита Куюмджиева, „Св. Илия“, Бобошево,“ во: Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012), 166, 168.

Иванка Гергова и Цвета Кунева, „Арбанашки манастир „Успение Богородично,“ во: Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 171.

Στυλιανου Πελεκανίδου, Καστοριά Ι. Βυζαντιναί Τοιχογραφίαι (Θεσσαλονίκη, 1953), πίν. 194α; Γεωργίου Γ. Γούναρης, Οι τοιχογραφίες των Αγίων Αποστόλων και της Παναγίας Ρασιώτισσας στην Καστοριά (Θεσσαλονίκη: Μακεδονική Βιβλιοθήκη, άρ.56, 1980), 26, 35-36.

Γεωργίου Γ. Γούναρης, Η Παναγία Μαυριώτισσα της Καστοριάς (Θεσσαλονίκη, 1993), 48-49.

Γεωργίου Γ. Γούναρης, “Οι τοιχογραφίες του Αγ. Ιωάννη Θεολόγου της Μαυριώτισσας στην Καστοριά,” Μακεδονικά 21(1): 12.

Ελένη Στυλιανή Τριβυζά, Ο τοιχογραφικός διάκοσμος του ναού του Αγίου Γεωργίου (1611) και η μνημειακή ζωγραφική των αρχών του 17ου αιώνα στο Δομένικο Ελασσόνας (Διδακτορική διατριβή, Πανεπιστήμιο Ιωαννίνων – Ιωάννινα, 2020), 84-85.

Маргарита Куюмджиева, „Алински манастир „Св. Спас,“ во: Корпус на стенописите од XVII век в България (София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012), 76, 78

Маргарита Куюмджиева, Алински манастир „Възнесение Христово,“ во: Пътища на балканските зографи (София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2020), 112.

Δημήτρης Ζ. Σοφιανος καί Ευθύμιος Ν. Τσιγαριδας, Αγια Μετεωρα. Ιερα Μονη Αγιου Νικολαου Αναπαυσα Μετεωρον. Ιστορια – τεχνη [Τρικαλα: Γένεσις, 2003.

Dimitrios Z. Sofianos and Efthymios N. Tsigaridas, Holy Meteora. The Monastery of St Nicholas Anapafsas. History and Art [Kalambaka: Genesis, 2003], 107.

Цвета Кунева, „Св. Теодор Тирон и Теодор Стратилат“, Добрско,“ во Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 34, 39.

Александър Куюмджиев, „Св. Пантелеймон“, Видин,“ во Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 82.

Георги Геров, Елка Бакалова и Цвета Кунева, „Рождество Христово“, Арбанаси,“ во: Корпус на стенописите од XVII век в България [София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2012], 92.

Миодраг Марковић, „Циклус Великих празника,“ во Зидно сликарство манастира Дечана (Београд: Српска академија наука и уметности, 1995), 118.

Бранислав Тодић, „Најстарије зидно сликарство у Св. Апостолима у Пећи,“ Зборник за ликовне уметности 18 (1982): 33-34.

Светлана Пејић, „Мандилион у послевизантијској уметности,“ Зборник Матице српске за ликовне уметности 34-35 (2003): 84, 87.

Anđelko Badurina i Radovan Ivančević, Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva, uredio Anđelko Badurina (Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 2006), 540.

Дмитрий В. Смирнов, „ИХТИС“, in: Православная Энциклопедия, T. XXVIII (Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2012), 642-643.

Lydie Hadermann-Misguich, Kurbinovo. Les fresques de Saint-Georges et la peinture byzantine du XIIe siecle, I-II (Bruxelles: Édition de Byzantion, 1975), 167-175.

Cvetan Grozdanov et Lydie Hadermann-Misguich, Kurbinovo (Skopje: Makedonska kniga – Republic Institute for Protection of the Cultural Monuments, 1991) / Цветан Грозданов и Лиди Хадерман-Мисгвиш, Курбиново (Скопје: Македонска книга – Републички завод за заштита на спомениците на културата, 1991), 52-53, fig. 58-59.

Маргарита Куюмджиева, „Ветхий денми във византийската живопис,“ Проблеми на изкуството 2 (2011): 3-12.

Маргарита Куюмджиева, Ликът на Бога. Изображенията на Света Троица в православното изкуство (София: Институт за изследване на изкуствата, БАН, 2020), 42-55.

Љубица Поповић, „Фигуре пророка у куполи Богородице Одигитрије у Пећи: идентификација и тумачење текстова“, Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти (1987) (Београд: Српска академија науке и уметности, 1991), 448.

Σωφρόνιος Ευστρατιάδης, Η Θεοτόκος εν τη υμνογραφία (Paris: Librairie Ancienne Honoré Champion, 1930), 43-44.

Весна Милановић, „Пророци су те наговестили“ у Пећи,“ Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти (1987) (Београд: Српска академија науке и уметности, 1991), 411-412.

Лазар Мирковић, Православна литургика или наука о богослужењу православне источне цркве. Први, опћи део (Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1918), 248.

Бранислав Тодић, Старо Нагоричино (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, Просвета, Српска академија наука и уметности, 1993), 105-107.

Mirosław P. Kruk, “The Ἄνωθεν οἱ προφῆται in Dionysius’s Hermeneia, a source for the iconography of the Mother of God surrounded by prophets?,” Museikon 1 (2017): 53-68.

Dorothy C. Shorr, “The Iconographic Development of the Presentation in the Temple,” The Art Bulletin 28:1 (1946): 17-32.

Gertrud Schiller, Iconography of Christian Art, Vol. 1 (New York: Graphic Society, 1971), 90-94.

Henry Maguire, “The Iconography of Symeon with the Christ Child in the Byzantine Art,” Dumbarton Oaks Papers 34/35 (1980-81): 261-269.

Ida Sinkevič, “Changes in the composition of the Presentation of Christ in the temple in Palaeologian times,” Културно наследство 28-29 (2004): 33-38.

Петрула Костовска, „Симболичкото значење на претставата на Христовото крштение во црквата Свети Никола во Варош, кај Прилеп,“ Вalcanoslavica 26-27 (1999-2000): 39-58.

Петрула Костовска, Програмата на живописот на црквата Св. Никола во Варош кај Прилеп и нејзината функција како гробна капела“, Зборник за средновековна уметност на Музејот на Македонија 3 (2001): 62-63.

Constantine Cavarnos, Guide to Byzantine Iconography, Vol. 1 (Boston: Holy Transfiguration Monastery, 1993), 145-153.

Миодраг Пурковић, „Светитељски култови у старој српској држави према према храмовном посвећивању,“ Богословље XIV (1939): 166-168.

Смиљка Габелић, „Линеарно сликарство Сисојевца. Прилог истраживањима нефигуративног сликарства,“ у Трећа југословенска конференција византолога (Београд-Крушевац: Византолошки институт, САНУ, 2002), 417-439.

Драган Војводић, „Култ и иконографија свете Анастасије Фармаколитрије у земљама византиског културног круга,“ Зограф 21 (1990): 34.

Јехона Спахиу, „Развојниот пат на претставите на свети Меркуриј низ примерите од Р. Македонија,“ Balcanoslavica 47/1 (2018): 55-76.

Јехона Спахиу Јанчевска, Свети Меркуриј воинот и неговиот триумф низ вековите (Скопје: издание на авторката, 2021.

Ivan M. Djordjević and Miodrag Marković, “On the Dialogue Relationship between the Virgin and Christ in East Christian Art. Apropos of the discovery of the figures of the Virgin Mediatrix and Christ in the naos of Lesnovo,” Zograf 28 (2000-2001): 40.

Антоние Николовски, „Уметноста на XIX век во Македонија (Извод од студија),“ Културно наследство IX/1982 (1984): 21-22.

Антоние Николовски, „Никола Михаилов - последниот потомок од зографската фамилија на Михаил Зиси,“ Културно наследство XIV-XV/1987-1988 (1990): 21-29.

Јулија Тричковска, Делата во Македонија на сликарското семејство на Михаил од Самарина (Докторска дисертација, Филозофски факултет – Скопје, 2008), 109-132.

Мирјана М. Машниќ, „Живописот во тремот на црквата Св. Јован Претеча во Кратово (Резултати од најновите конзерваторски истражувања), Патримониум.МК 12 (2014): 297-311.

Дарко Николовски, „Прилог кон делото на зографот Никола Михаилов, Ниш и Византија XI (2013): 355-366.

Дарко Николовски, „Новооткриени творби на зографот Никола Михаилов во црквата Свети Димитрија во с. Зрновци, Кочанско: прилог кон делото на Никола Михаилов,, Патримониум.МК 14 (2016): 239-264.

Снешка Лакалиска, „Икони од зографот Никола Михајлов на иконостасот на во црквата Пророк Св. Пророк с. Митрашинци, Беровско,“Патримониум.МК 20 (2022): 311-319.

Преземања

Објавено

2024-12-31

Како да се цитира

Спахиу Јанчевска, Ј. (2024). ПОД ПРЕВЕЗОТ НА ЗАБОРАВОТ - ЦРКВАТА СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛ ВО ОРЕОВЕЦ. BALCANOSLAVICA, 53(1, 2), 61–90. https://doi.org/10.58301/BM24531-261sp

Издание

Секција

Прилози