ZOGRAF, TRESKAVETS AND CHRISTOPHER JEFAROVICH
DOI:
https://doi.org/10.58301/BM24531-291gKeywords:
engraving, monastery view, Zograf Monastery, Hristofor ZhefarovichAbstract
In the collection of engravings from the estate of Adam Olsufyev (Russian State Library) there is an image of St. George, surrounded by 14 hagiographic scenes and an image of the Zograf Monastery on the Holy Mountain. The inscription makes it clear that the image is made with the “labor”, i.e. the donation of the proigumen of the monastery Treskavets h. Gabriel, with the insistence of Christopher Jefarovich and with the blessing of an unknown patriarch. The copper plate of the engraving, from which the print in the collection of Olsufyev is taken, was kept in his time (before 1770) in Moscow. Analysis of the print indicates that the preparatory drawing was most likely executed by Christopher Jefarovich on site at the Zograf Monastery, and the engraving took place in Moscow. According to the attribution of D. Rovinsky the engraver was Martin Nekhoroshevsky, who worked between 1736 and 1759. Of interest is the depiction of the monastery complex, which was later completely renovated and today almost nothing of the buildings depicted remains. The detailed life cycle may have had as its prototype frescoes in the old monastery catholicon. In the next contemporary print of the Zograf monastery, executed in 1760 in Vienna by Jakob Schmuzer, the image of the monastery is borrowed from the engraving designed by Jefarovich. Its influence can also be traced in the paper icon of St. Dimitri with hagiographic scenes by Christopher Jefarovich’s nephew George (Vienna, c. 1748).
References
Дмитрий Ровинский, Русскiя народныя картинки, кн. III. Притчи и листы духовные (Санкт Петербург: Типография Императорской Академии наук, 1881), 569, 570, № 1414.
Книжный памятник № 13812 - Автор - Святой великомученик Георгий Победоносец : [лубок] (rusneb.ru).
Динко Давидов, Српска графика XVIII века (Нови Сад: Матица Српска, 1978), 258.
Дмитрий Ровинский, Русскie граверы и ихъ произведенiя съ 1564 года до основанiи Академiи художествъ (Москва: гр. Уваров, 1870), 257, 258.
Дмитрий Ровинский, Подробный словарь русских граверов XVI-XIX веков, т. 2 К-Θ (Санкт-Петербург: Tипография Императорской Академии наук, 1895), 694-705.
М. А. Алексеева, „Материалы для биографий мастеров народной гравюры XVIII“, Народная картинка XVII-XIX веков: Материалы и исследования (Санкт-Петербург: Дмитрий Буланин, 1996), 92-95.
Марија Е. Ермакова, Олег Р. Хромов, Российская Государственная библиотека. Русская гравюра на меди второй половины XVII- первой трети XVIII в. Описание коллекции отдела изоизданий (Москва: Индрик, 2004), 49.
https://zografnasledstvo.com/книги/scan1335/book-academic/ (прегледан на 03.12.2023).
Олег Хромов, Русская лубочная книга XVII-XIX веков (Москва: Памятники исторической мысли, 1998), 122, 123.
Бранислав Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, књ. II (Нови Сад: Платонеум, 2013), 221-232.
Светлана Смолчић-Макуљевић, Манастир Трескавац (Београд: Институт за историjу уметности, 2019), 102, 103.
Кондика на Зографската света обител (1734-1816 г.), разчитане, набор, превод и коментар Надя Данова, Кета Мирчева, Димитър Пеев, Олга Тодорова, Светлана Иванова (Зографски манастир, Света гора, 2020), 340, 341.
Йордан Иванов, Български старини из Македония (София: Наука и изкуство, 1970), 508.
Славица Николовска, „Кодик на манастирот Трескавец“, Споменици за средновековната и поновата историjа на Македониjа, IV (Скопjе: Скопје : Институт за истражување на старословенската култура – Прилеп, 1981), 216, 218, 222.
Деjан Медаковић, „Жефаровић и Света гора Атоска”, Путеви Српског барока (Београд: Нолит, 1971), 257-263.
Динко Давидов, „Манастир Хиландар на бакрорезима XVIII века”, Хиландарски зборник 2, (Београд: Српска Академија Наука и уметности, Хиландарски одброр, 1971), 152-155.
Описание на Ерусалим, съставител, художник и гравьор Христофор Жефарович. Виена, 1748, Факсимилно издание, представено от Христо Дерменджиев (София: Наука и изкуство, 1986.
Мирослав Тимотијевић, „Духовно ходочашће и ‘Описаније Јерусалима’ Христофора Жефаровића”, Зборник Народног музеја у Београду XIX-2 (2010): 224-226.
Михаил Ковачев, Български ктитори на Света гора (София: Печатница на Военно-книгоиздателския фонд, 1943.
Paul Mylonas, Athos and its Monastic Institutions through Old Engravings and other Works of Art, (Athens: Self-Published, 1963.
Атанас Божков, Асен Василиев, Художественото наследство на манастира Зограф (София: Наука и изкуство, 1981.
Plutarhos Theoharidis, Nikolaos Merdzimekis, Ioanis Tavlakis, „Ανασκαφική έρευνα στη μονή Ζωγράφου και στοιχεία για την αναπαράσταση του παλιού περιβόλου της“, Το αρχαιολογικό έργο στη Μακεδονία και στη Θράκη 22, 2008 ( 2011), 443-452.
Ιωάννου του Κομνήνου, Προσκυνητάριον του Άγιον Όρους του Αθώνος (Άγιον Όρους: Πανσέληνος, 1984), 85-87.; Георги Парпулов, “Няколко стари описания на Зографския манастир”, Проблеми на изкуството 2 (2008), 26.
Григорович-Барский Василий Григорьевич Барсуков Николай Платонович, Странствования Василья Григоровича-Барскаго по святым местам Востока с 1723 по 1747 г., часть III (С.Петербург: тип. В. Киршбаума, 1887), 251-255.
Боряна Христова, Даринка Караджова, Елена Узунова, Бележки на българските книжовници X-XVIII век. Том 2, XVI-XVIII век. (София: НБКМ, 2004), 40, 41, 149.
Ана Стойкова, Свети Георги Победоносец. Агиографски произведения в южнославянската средновековна традиция, (София: Изток-Запад, 2016), 135.
Павле Васић, „Захариjа Орфелин и Jакоб Матиас Шмуцер”, Зборник Матице Српске за ликовне уметности 13 (1977), 251, 252.
Динко Давидов, „Позновизантиjски и ‘барокни’ манир у светогорскоj графици”, Западно-европски барок и Византиjски свет (Београд: САНУ, 1991), 141.
Динко Давидов, Светогорска графика (Београд: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2004), 27.
Пламена Димитрова, „Изображенията на манастира Зограф в балканската и светогорска щампа”, Светогорска обител Зограф, т. 1 (1991), 160.
Ντόρη Παπαστράτου, Χάρτινες εικόνες. Ορθόδοξα θρησκευτικά χαρακτικά 1665–1899, τ. II. (Aθήνα: Εκδόσεις Παπαστράτος,1986).
Евтим Томов, Български възрожденски щампи (София: Български художник, 1975).
Да бъде благословен хлябът. Колекция Антонио Василев. Каталог (София: РИМ–София, 2019), 185.
Динко Давидов, Хиландарска графика (Београд: Просвета, 1990.
Слово и образ. Каталог (София: Център за славяно-византийски проучвания „Иван Дуйчев”, 2004.
Любен Прашков, Атанас Шаренков, Паметници на културата на Света гора-Атон (София: Български художник, 1987), 110, 111.
https://zografnasledstvo.com/книги/scan600/book-academic/
Иванка Гергова, „Най-старата щампа за български манастири”, In memoriam. Сборник в памет на проф. д.изк. Елена Попова (Велико Търново: Университетско издателство „Св. Кирил и Методий”, 2023), 136-149.
Петър Атанасов, Начало на българското книгопечатане (София: Наука и изкуство, 1959), 99.
Љубомир Стоjановић, Стари српски записи и натписи, књ. II (Београд, 1903) 154.
Марија Е. Ермакова, Олег Р. Хромов, Русская гравюра на меди второй половины XVIII – первой трети XIX века (Москва: Индрик, 2004), 35, 36.
Иванка Гергова, Йордан Гатев, Иван Ванев, Християнско изкуство в НАИМ–София (София: Издателство на БАН, 2012).
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2024 ISK – PRILEP

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.