MATERIALISING THE SACRED: RELIQUARIES, TAXIDIOTIC BOXES AND BOXES “RELIC” IN THE CROSS-BORDER REGION OF BULGARIA AND SERBIA IN THE 19TH CENTURY
DOI:
https://doi.org/10.58301/BM24531-2103bKeywords:
material culture, relics, function, taxiodiotes, Vranje Eparchy, Sofia EparchyAbstract
The study examines the functional peculiarities of reliquaries manufactured in the 19th century for the monasteries and parish churches on the territory of Vranje and Sofia dioceses. Based on more than 100 objects and various written sources, different aspects of their role in the religious life of Eastern Orthodox Christians are outlined.
In the 19th century, saints’ relics were available for worship in local monasteries and churches. Among them, the most popular are the local saints St. John of Rila, St. Prohor of Pčinja, St. King Milutin, St. George of Sofia the New Martyr, St. Nicholas of Sofia the New Martyr, etc. Reliquaries and coffins with their relics are kept in the Rila Monastery, the St. Prohor of Pčinja Monastery, and in the churches in Sofia. The preserved reliquaries and the archival information about them show that in their decoration, the main place is occupied by the images of the saints whose relics they contain. These images not only identify the relics but also provide the opportunity for direct contact between the faithful and their heavenly intercessors.
In the cross-border region of Bulgaria and Serbia under examination, numerous reliquaries were preserved that were used by the itinerant monks, the so-called “taxidiotic boxes.” The studies show that such reliquaries are kept not only in the Rila Monastery and the St. Prohor of Pčinja Monastery but also in some monasteries located around Sofia. The shape of the taxidiotic boxes was determined by the worship services that the monks performed outside the monasteries. The decoration of this group of reliquaries is complemented by images of the patron saints of the monasteries or of particularly popular sacred objects kept in them.
In the parish churches in the towns and villages are found artistically shaped caskets, which are related to the veneration of relics and their popularity among the local Eastern Orthodox communities. According to the inscriptions placed on them, these objects are called “relics” (мощи), even though they do not store sacred substances. Their holiness is marked only by the images of the saints who are popular in the region or by the images of the Holy Cross, which is the most popular and venerated Christian relic and has become a symbol of faith and sacredness.
References
Елка Бакалова, „Реликвите като фактор за структуриране на култовото пространство“, МИФ 6 (2000): 19-45.
Елка Бакалова, „Реликвии у истоков культа святых“ в Восточнохристианские реликвии, ред. Алексей Лидов (Москва: Прогресс-Традиция, 2003), 19-39.
Елка Бакалова, Култът към реликвите и чудотворните икони. Традиции и съвременност (София: Издателство на БАН „Проф. Марин Дринов“, 2016), 27-33.
Елена Генова, „Култът към мощите и мощехранителниците в Рилския манастир,“ Проблеми на изкуството 4 (2000): 34.
Јелена Ердељан, Изабрана места. Конструисање Нових Јерусалима код православних Словена (Београд: Православни богословски факултет, 2013), 139-212.
Branislav Cvetković and Cynthia Hahn, “Imperial Aspirations: Relics and Reliquaries of the Byzantine Periphery,” Convivium 2/1 (2015): 182-201.
Иванка Гергова, Възрожденско изкуство в Михайловградски окръг (София: Септември, 1983).
Иконопис Врањске епархије, приредили Мирослав Тимотијевић и Ненад Макулевић (Београд – Врање: Филозофски факултет у Београду – Катедра за историју уметности новог века, Епархија врањска Српске православне цркве, 2005).
Вук Даутовић, „Прилог познавању кутија ‘мошти’ у српској верској култури деветнаестог века“, в Светлост од светлости: хришћански сакрални предмети у музејима и збиркама Србије (Београд: Музејско друштво Србије, 2014), 137-146.
Вук Даутовић, „Ризница манастира Светог Прохора Пчињског“ в Манастир Свети Прохор Пчињски, приредио Ненад Макуљевић (Београд–Врање: Епархија Врањска Српске православне цркве, Српски православни манастир Свети Прохор Пчињски, Центар за визуелну културу Балкана Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2015), 474-478.
Иванка Гергова и други, Дебърски зографи във Видинска епархия, Том 1 (София: Институт за изследване на изкуствата, 2017).
Вук Даутовић, „Таксидарски кивот из збирке Народног музеја у Београду“, в Зборник Народног музеја у Београду – Историја уметности, XXIV/2, (Беорад: Народни музеј у Беораду, 2020), 129–151.
Иванка Гергова и други, Дебърски зографи във Видинска епархия, Том 2 (София: Институт за изследване на изкуствата, 2021).
Доситей Ковачев, Описание на светите мощи и други скъпоценни старини, намиращи се в българския Рилски манастир (Пловдив: Съгласие, 1911).
Елена Генова, „Кивот (ковчег) за мощи от Германския манастир край София,“ Проблеми на изкуството 3 (2001), 11-17.
Иванка Гергова, „Ковчегът с мощите на Св. Йоан Рилски,“ Известия на исторически музей Благоевград 4 (2005): 60-73.
Дарина Бойкина, „Няколко мощехранителници от софийски златари,“ Проблеми на изкуството 4 (2016): 37-43.
Дарина Бойкина, Реликвариите в България от периода на Късното средновековие и Възраждането (дисертация, София: Институт за изследване на изкуствата – БАН, 2019).
Александър Куюмджиев, Стенописите в главната църква на Рилския манастир (София: Институт за изследване на изкуствата, 2015), 53-57.
Светлана Смолчић Макуљевић, Под благословом Светог оца Прохора Пчињског: сакрална топографија и место поклоњења во Манастир Свети Прохор Пчињски, приредио Ненад Макуљевић (Београд–Врање: Епархија Врањска Српске православне цркве, Српски православни манастир Свети Прохор Пчињски, Центар за визуелну културу Балкана Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2015), 125-154.
Иванка Гергова, „Култът към св. Крал Милутин ‘Софийски’ в България“, Проблеми на изкуството 4 (2000): 10-18.
Иванка Гергова, „Култът към св. Крал Милутин ‘Софийски’ в България,“ в Манастир Бањска и доба краља Милутина (Ниш: Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2007), 249-273.
Иванка Гергова, „Св. Георги Нови Софийски. Разпространение и аспекти на култа“, в Герои. Култове. Светци. Изкуствоведски четения I. 2014. Старо изкуство. Ред. Иванка Гергова и Емануел Мутафов (София: Институт за изследване на изкуствата, 2015), 45-72.
Иванка Гергова, „Св. Георги Нови Софийски/Кратовски. Възникване на култа,“ Balcanoslavica 40-44 (2015): 53-60.
Vesselina Yontcheva, “The Cult of St Nicholas the New Martyr of Sofia and His Representations at Sofia Churches in the Late 19th and Early 20th Century”, in Patterns. Models. Drawings. Art Readings I.2019. Old Art, Eds. Emmanuel Moutafov and Margarita Kuyumdzhieva (Sofia: Institute of Art Studies, 2020), 483-508.
Дарина Бойкина, „Там светеше нещо като звезда – един непубликуван кивот за мощи“, в Маргиналия. Изкуствоведски четения I. 2018. Старо изкуство. Ред. Иванка Гергова и Елисавета Мусакова (София: Институт за изследване на изкуствата, 2019), 321-340.
Михаил Ковачев, „Драгалевският манастир Св. Богородица Витошка и неговите старини,“ Материали за история на София 11 (1940): 219-22; Бойкина, Реликвариите в България, 372-374.
Евтим Спространов, „Бележки и приписки по софийските черкви,“ Сборник за народни умотворения 22–23/1 (1906/1907): 2.
Любен Маслинков, Старото златарство в София (София: Български художник, 1987), 10, 136.
Аксиния Джурова, „Славянски светии в контекста на бароковата иконография на покровителството,“ Годишник на Софийски университет „Св. Климент Охридски“. Център за славяно-византийски проучвания „Иван Дуйчев“ 91(10) (2001): 315.
Аксиния Джурова, „Застъпничеството на светиите“ в Девическият манастир Покров Пресвятия Богородици в Самоков (София: Сибал, 2002), 43.
Иванка Гергова, „Ковчегът с мощите на Св. Йоан Рилски“, Известия на исторически музей Благоевград 4 (2005): 65-67.
Стара българска литература. Житиеписни творби, ред. Климентина Иванова (София: Български писател, 1986), 316.
Асен Василиев, Черковно строителство в София до Освобождението (София: Извд. Авто., 1939), 39.
Христо Темелски, Храмът Св. Николай Нови Софийски (София: Синева, 2000), 27-30.
Култове. Светци. Изкуствоведски четения I.2014. Старо изкуство. Ред. Иванка Гергова и Емануел Мутафов (София: Институт за изследване на изкуствата, 2015), 91.
Дарина Бойкина, „Няколко мощехранителници от софийски златари,“ Проблеми на изкуството 4 (2016): 37-38.
Holger Klein, “Materiality and the Sacred: Byzantine Reliquaries and the Rhetoric of Enshrinement”, in Saints and Sacred Matter. The Cult of Relics in Byzantium and Beyond, Ed. Cynthia Hahn and Holger Klein (Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, 2015), 240.
Климент Рилец, „Рилските духовници таксидиоти,“ Духовна култура 11 (1953): 19.
Елена Генова, Църковните приложни изкуства от XV–XIX в. (София: Арх&Арт, 2004), 120-122.
Мариела Стойкова, „Таксидиотите и тяхната роля за формиране на изкуството през Възраждането,“ Проблеми на изкуството 1 (2006): 19.
Иван Радев, Таксидиотство и таксидиоти по българските земи през XVIII–XIX век (София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“, 2008), 16-17.
Дарина Бойкина, „Успение Богородично“, в Икони от Националния църковен историко-археологически музей (София: Институт за изследване на изкуствата, 2024), 379.
Валентина Друмева, Девическият манастир „Св. Въведение Богородично“ и метосите в Калофер (София: Фонд „Христо Ботев“, 1998), 64-65.
Елена Генова и Лидия Влахова, 24 утвари от Рилския манастир (София: Български художник, 1988), 45.
Ваня Сапунджиева, Култът към св. Харалампий в България XVIII–XIX в. (дисертация, Богословски факултет на Велико Търновски университет, 2007), 174.
Димитър Друмев, Златарско изкуство (София: Издателство на Българска академия на науките, 1976), 227.
Снежана Благоева, Старото златарство в Панагюрище (София: Оникс, 1999), 108-110, 196.
Darina Boykina, “Itinerant Monks, Taxidiotic Boxes and Pilgrimage in the 18th–19th century in the Bulgarian Lands”, в Пътешествия. Изкуствоведски четения I.2020. Старо изкуство, Ред. Емануел Мутафов и Маргарита Куюмджиева (София: Институт за изследване на изкуствата, 2021), 223-238.
Вук Даутовић, „Богослужбени предмети у црвеним ризницима Врањске епархије“, Лесковачки сборник XLIX (2009): 414.
Дарко Гркинић, „Свети Jован Претеча“, в Иконопис Врањске епархије, приредили Мирослав Тимотијвић и Ненад Макуљевић (Београд – Врање: Филозофски факултет у Београду – Катедра за историју уметности новог века, Епархија врањска Српске православне цркве, 2005), 158-159.
Ирена Зарић, „Храм Свете Петке у селу Света Петка код Врања“, Лесковачки сборник XLVII (2007): 112.
Ненад Макулевић, „Иконопис Врањске епархије 1820–1940“, в Иконопис Врањске епархије, приредили Мирослав Тимотијвић и Ненад Макуљевић (Београд – Врање: Филозофски факултет у Београду – Катедра за историју уметности новог века, Епархија врањска Српске православне цркве, 2005), 39-40.
Дарина Бойкина, „Св. Крал Милутин“, в Икони от Националния църковен историко-археологически музей (София: Институт за изследване на изкуствата, 2024), 267.
Downloads
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2024 ISK – PRILEP

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.