ПРВИТЕ МАНИФЕСТАЦИИ ОД ХРИСТИЈАНСТВОТО ВО УРБАН КОНТЕКСТ

стратиграфски согледувања и урбана топографија во неколку дoцноримски населби во Македонија

Автори

ДОИ:

https://doi.org/10.58301/BM23591-257t

Клучни зборови:

доцноримски период, урбанизам, христијанство, архитектура, инфраструктура

Апстракт

Манифестациите во архитектурата и инфраструктурата кои се појавувале како резултат од динамичните меѓурелигиски односи во доцноримскиот период биле предмет на интерес на голем број истражувачи. Според одредени истражувачи, признавањето на христијанството како официјална државна религија и континуираното зајакнување на статусот и моќта на црквата во целокупниот општествен контекст, значително влијаеле во креирањето на урбаниот пејзаж. Сепак, оваа хипотеза многу едноставно ги објаснува комплексните процеси, и иако повеќепати била аргументирано потврдена, треба да се има во предвид дека ретки се факторите на влијание (државна политика и правна регулатива) коишто потенцијално се манифестирале на голем простор и на релативно синхронизиран начин. Процесите биле далеку покомплексни поради фактот што станувало збор, и според интензитет и според хронологија, за неистоветни фактори на влијание и манифестации од истите. Целта на овој труд е да се презентира дел од заклучоците до кои се дојде преку екстензивно истражување врз промените во архитектонското и инфраструктурното уредување во Lychnidus, Heraclea Lynкestis, Stobi, Scupi, Bargala и локалитетот Големо Градиште кај с. Коњух (Tranupara?) спроведено во периодот 2015-2021 година. Во таа насока, предмет на обработка во овој труд ќе бидат првите манифестации од христијанството во селектирани урбани контексти, подигањето на храмови и резиденции, како и обидот за идентификување на обрасци во контекст на нивното просторно (хоризонтално и вертикално) лоцирање во рамки на постојната урбана мрежа и инфраструктура. Посебни осврти ќе бидат направени кон проблемите на констатираниот асиметричен развој помеѓу сакралната и цивилната станбена архитектура и кон проблемот на кулминација на инвестициите во христијанската сакрална архитектура. На ова место не треба да се очекува детална архитектонска и инфраструктурна анализа на градбите и населбите кои се предмет на истражувањето.

Референци

Користена литература:

Дафина Герасимовска, „Контрасти меѓу станбените објекти во доцната антика во Република Македонијa“, Патримониум год. 3, бр. 7-8 (2010): 120–121.

Дафина Герасимовска, Улогата на живеалиштето во културата на живеење низ антиката во Р. Македонија (Скопје: Каламус, 2009), 267.

Jorge López Quiroga, “Early Byzantine Urban Landscapes in the Southwest and Southeast Mediterranean”, во Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies, Belgrade, 22-27 August 2016: Plenary Papers, ур. Smilja Marjanović-Dušanić (Belgrade: Serbian National Committee of AIEB, 2016), 79-86.

Чавдар Кирилов, “Редукцията на укрепената градска площ през късната античност. Размисли относно края на ‘античния град’”, Известия на Исторически музей Кюстендил 10 (2004), 191-192.

Христијан Талевски, „Промените во архитектонското и инфраструктурното уредување во урбаните центри на територијата на Р Македонија во периодот од Диоклецијан до Ираклиј“ (докторски труд, Св. Кирил и Методиј – Скопје, 2021), https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/9866

Mark Whittow, “Recent Research on the Late-Antique City in Asia Minor”, во Recent Research in Late-Antique Urbanism, Journal of Roman Archaeology Suplementary Series 42 ур. Luke Lavan [Portsmouth, R.I: Journal of Roman Archaeology, 2001], 134-144.

Митко Б. Панов, „Солун за време владеењето на Максимијан Галериј“ Гласник на Институтот за национална историја год. 41, бр. 1-2 (1997): 138.

(Efthymios Rizos, “The Making of a Christian Society”, Christianisierung Europas: Entstehung, Entwicklung und Konsolidierung im archäologischen Befund, [Regensburg, 2012], 320, 322.

Ѓорѓе Мано-Зиси, „Стоби 1970-1971“, Macedoniae Acta Archaeologica 1 [1975]: 202.

Elizabeth Gebhard, “The Theater at Stobi: A Summary”, во Studies in the Antiquities of Stobi том. III, ур. Blaga Aleksova и James Wiseman [Titov Veles: Macedonian Academy of Arts and Sciences and the National Museum of Titov Veles, 1981], 18, 19.

James Wiseman and Djordje Mano-Zissi, “Excavations at Stobi, 1971”, American Journal of Archaeology 76, бр. 4 [1972], 417-418.

Virginia Anderson-Stojanović, STOBI - The Hellenistic and Roman Pottery [New Jersey: Princeton University Press, 1992], 154).

Балдуин Сариа, “Позориште у Стобима”, Годишњак Музеја Јужне Србије кн. I [1937], 43.

Olga Karagiorgou, “Demetrias and Thebes: The Fortunes and Misfortunes of Two Thessalian Port Cities in Late Antiquity”, in Recent Research in Late-Antique Urbanism, Journal of Roman Archaeology Suplementary Series 42 ур. Luke Lavan [Portsmouth, R.I: Journal of Roman Archaeology, 2001], 211.

Štefan Mlakar, “Iz inventara svedočanstva o kazališnom životu u antičkoj Puli”, во Antički teatar na tlu Jugoslavije (Saopštenja sa naučnog skupa 14. – 17. april 1980), ур. Danica Dimitrijević и др. [Novi Sad: Matica srpska, 1981], 91.

James Russell, “Transformations in the Early Byzantine Urban Life: The Contribution and Limitations in the Archaeological Evidence”, во The 17th International Byzantine Congress: Major Papers, Dumbarton Oaks/Georgetown University, Washington, D.C., August 3-8, 1986 [New Rochelle, N.Y: A.D. Caratzas, 1986], 144.

Bruce G. Trigger, “Monumental Architecture: A Thermodynamic Explanation of Symbolic Behaviour”, World Archaeology 22, бр. 2, Monuments and the Monumental [October 1990]: 119.

Helen Saradi-Mendelovici, “The Demise of the Ancient City and the emergence of the mediaeval city in the eastern Roman Empire”, Echos du Monde Classique/Classical Views XXXII, n.s. 7 (1988), 393.

Ine Jacobs, “Ecclesiastical dominance and urban setting. Colonnaded streets as back-drop for Christian display,” Antiquité Tardive 22 [January 2014]: 279, заб. 79, https://doi.org/10.1484/J.AT.5.103192 .

Виктор Лилчиќ, Ранохристијанска црква (Скопје: Македонска цивилизација, 2003), 138.

Carolyn Sue Snively, “The Early Christian Basilicas of Stobi: A Study of Form, Function, and Location” (PhD, Austin, The University of Texas at Austin, 1979), 212, заб. 48.

Silvana Blaževska and Jovan Radnjanski, “The Temple of Isis in Stobi”, in Proceedings of the International Symposium Skopje, 18-21 September 2013, ур. Vera Bitrakova Grozdanova and Sander Müskens in Romanising oriental gods? religious transformations in the Balkan provinces in the Roman period: new finds and novel perspectives, (Skopje: Macedonian Academy of Sciences and Arts; University of Leiden, 2015), 240-245, Fig. 2-10.

James Wiseman and Djordje Mano-Zissi, “Excavations at Stobi, 1970”, American Journal of Archaeology 75, бр. 4 [1971]: 411.

(Ruth Ellen Kolarik, “The Floor Mosaics of Stobi and Their Balkan Context” [PhD, Cambridge, Massachusetts, Harvard University, 1982], 190, заб. 652.

John P. C. Kent, Robert A. G. Carson, и A. M. Burnett, The Roman Imperial Coinage. Vol. 10: The Divided Empire and the Fall of the Western Parts: AD 395 - 491 (London: Spink, 1994], 294, таб. 26, бр. 693.

James Wiseman, “The City in Macedonia Secunda”, in Villes et Peuplement Dans L`Illyricum Protobyzantin, Actes Du Colloque de Rome (12-14 Mai 1982), том. 77 [Rome: École Française de Rome, 1984], 295.

Миле Велчовски, „Конзервација и реставрација на археолошки откриени градежни објекти од римскиот период во Република Македонија“ (докторска дисертација, Скопје, Р. Македонија, Св. Кирил и Методиј – Скопје, 2018), 45, 54, 83, https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1990.

Војислав Санев, „Базилика Extra Muros“ во Археолошка карта на Република Македонија - Том II, ур. Димче Коцо и др. (Скопје: Македонска академија на науките и уметностите; Музеј на Македонија - Археолошки оддел, 1996), 75.

Милутин Гарашанин и Душанка Корачевиќ, „Базиликата II во Скупи“, Macedoniae Acta Archaeologica 5 (1979): 34.

Милутин Гарашанин и Душанка Корачевиќ, „Ископувања во Скупи 1978-1981“ Macedoniae Acta Archaeologica 7–8 (1987): 80, 84.

Душанка Кораќевиќ, Скупи - градска територија - (Скопје: Музеј на град Скопје, 2002), 95.

Ленче Јованова, СКУПИ – SCUPI Colonia Flavia Scupinorum (водич) (Скопје: Музеј на град Скопје, 2008). 67.

Mарина Ончевска Тодоровска, „Големата ранохристијанска базилика во Скупи и раното христијанство“, Македонско наследство год. XIII, бр. 34-35 (2009): 108.

Ленче Јованова и Марина Ончевска Тодоровска, СКУПИ, Сектор Југоисточен бедем и комплекс Терма - Базилика со атриум (Скопје: Музеј на град Скопје, 2018), 139.

Vasil Lahtov, “IMARET, OHRID - Ranohriščanska crkva”, Arheološki pregled 4 (1962): 215.

Vera Bitrakova, “IMARET, OHRID - Kasnoantička arhitektura i slovenski grobovi”, Arheološki pregled 6 (1964): 108.

Димче Коцо, „Археолошки проучувања во Охрид од 1959 до 1965 год.“, Годишен зборник на филозофскиот факултет во Скопје 19 (1967): 257.

Вера Битракова Грозданова, Старохристијански споменици во охридско (Охрид: Завод за заштита на спомениците на културата и народен музеј, 1975), 36.

Вера Битракова Грозданова, „Топографија и урбаниот развој на Лихнидос“, Историја год. XXII, бр. 2 (1986): 250.

Владо Маленко, „Ранохристијански објекти во Охрид и охридско“, Лихнид бр. 7 [1989]: 5.

Ѓорѓе Стричевиќ, „Археолошките ископувања во Херклеја Линкетидска 1936-1938 година“ во Хераклеја I (1961): 37.

Гордана Томашевиќ, „Портик со почесни и вотивни споменици, I. Архитектура, II. Скулптура, III. Прашањето за местото на римскиот форум“ во Хераклеја II (1965): 29.

Ленче Јованова, „Македонија во римскиот период (Археологија)“ во МАКЕДОНИЈА Милениумски културно-историски факти, том 2 ур. Елизбета Димитрова, Паско Кузман и Јован Донев [Скопје: Медиа Принт Македонија; Универзитет ЕВРО-БАЛКАН, 2013], 817, 918, заб. 61.

Blaga Aleksova, “BARGALA - Archaeological Excavations in the Period from 1966 to 1970 and from 1975 to 1976”, Balcanoslavica 6 (1977): 97.

Blaga Aleksova, “Bargala and the Fortification System in the Middle Course of the Bregalnica River” Balcanoslavica 11–12 (1985): 64.

Блага Алексова, Епископијата на Брегалница - прв словенски црковен и културно-просветен центар во Македонија (Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура - Прилеп, 1989), 58-59.

Carolyn Sue Snively, “Golemo Gradište at Konjuh: A New City or a Relocated One?”, in New Cities in Late Antiquity: Documents and Archaeology, ур. Efthymios Rizos, Bibliothèque de l’antiquité Tardive (BAT) (Turnhout: Brepols, 2016), 210.

Carolyn Sue Snively , “Golemo Gradište at Konjuh, 2005 and 2006 Seasons: The Northern Terrace”, Macedoniae Acta Archaeologica 19 [2008]: 358, 359.

Carolyn Snively, “Golemo Gradište at Konjuh: An Unidentified Late Antique City and Its Churches”, во Acta Congressus Internationalis XV Archaeologiae Christianae, Studi Di Antichità Cristiana, 65 [Episcopus, civitas, territorium, Toleti: Pontificio Istituto di Archeologia cristiana; Universidad de Castilla-La Mancha - Tolède, 2013], 407.

Carolyn Sue Snively, “Spaces for Deposition of Offerings in Early Byzantine Churches: Possible Sacristies at Golemo Gradište, Konjuh”, in Giving Gifts to the Gods, Evidences of Votive Offerings in the Sanctuaries, Temples and Churches (Kumanovo: NI Museum of Kumanovo; Ministry of Culture of Republic of Macedonia; Archaeological Museum of Macedonia, 2018), 175.

William Bowden, “Church Builders and Church Building in Late-Antique Epirus” in Recent Research in Late-Antique Urbanism, Journal of Roman Archaeology Suplementary Series 42 ур. Luke Lavan [Portsmouth, R. I: Journal of Roman Archaeology, 2001], 66.

Иванка Николајевиħ, “Ранохришħанске крстионице у Југославији”, Зборник радова Византолошког института IX (1966), 229, 230.

Владимир Р. Петковиħ, „Ископавање Царичина Града код Лебана“, Старинар XII [1937], 83, сл. 3, 84, сл. 4.

Ђорҕе Мано-Зиси, „Ископавање на Царичином Граду 1949-1952 године“, Старинар III-IV / 1952-1953 [1955], 135, 136, сл. 9, 154), во Phillipi (Paul Lemerle, Philippes et La Macédoine Orientale à l’époque Chrétienne et Byzantine, Fasc. CXII [Paris: Biblioth. Des Écoles Françaises d’Athènes et de Rome, 1945], 298, заб. 4.

Jean Lassus, Sanctuaires Chrétiens de Syrie : Essai Sur La Genèse, La Forme et l’usage Liturgique Des Édifices Du Culte Chrétien, En Syrie, Du IIIe Siècle à La Conquête Musulmane [Paris: P. Geuthner, 1944], 234.

Мишко Тутковски, Ранохристијанските мозаици од Охрид, [Скопје: Каламус, 2014], 56.

Блага Алексова, „Нови истражувања на баптистериумот во Баргала“, во Зборник посветен на Бошко Бабиќ (Прилеп: Институт за истражување на старословенската култура - Прилеп, 1986), 32.

Паско Кузман, „Археолошки сведоштва за дејноста на Свети Климент Охридски во охридскиот регион“, Slověne = Словѣне. International Journal of Slavic Studies 5, бр. 2 [2016]: 142, 141.

Христијан Талевски, „Рановизантиска профана архитектура од Република Македонија” (магистерски труд, Скопје, Р. Македонија, Св. Кирил и Методиј – Скопје, 2014), http://hdl.handle.net/20.500.12188/1931 .

Mate Suić, Antički grad na istočnom Jadranu, knj. I, Studije iz historije urbanizma (Zagreb: Institut za arheologiju sveučilišta u Zagrebu, 1976), 249.

Ivan Mikulčić, “Frühchristlicher Kirchenbau in Der S. R. Makedonien”, Corso di cultura sull’arte ravennate e bizantina XXXIII: La Macedonia Iugoslava (Ravena: Edizione del Girasole, 1986), 247.

Blaga Aleksova, “The Old Episcopal Basilica at Stobi”, Archaeologia Iugoslavica 22–23 (1982-1983): 54, 55, 59.

Зорана Костиħ, “Маргиналије из неколико епиграфских споменика из Македоније”, во Споменица Јована Ковачевиħ (Београд: Српско археолошко друштво, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2003), 197.

Djordje Mano-Zissi, “Stratigraphic Problems and the Urban Development of Stobi”, во Studies in the Antiquities of Stobi том. I ур. Djordje Mano-Zissi и James Wiseman, (Beograd: University of Texas at Austin and the National Museum of Titov Veles, 1973), 220, 231.

Miško Tutkovski, “The Mosaics in the Early Christian Basilica at the Site of Manchevci in Ohrid”, Folia Archaeologica Balkanica III (2015), 351-352.

Весна Калпаковска и Аница Ѓорѓиевска, Животот во Heraclea Lyncestis преку епиграфските споменици (Битола: Завод за заштита на спомениците на културата, природните реткости, Музеј и Галерија - Битола, 2003), 21, 86-87, 135.

Роберт Михајловски и Јержи Розпендовски, „Јустинијановата епископска фонтана во Хераклеја Линкестис”, Macedoniae Acta Archaeologica 20 (2011): 405-420.

Thomas A. Kopecek, “The Cappadocian Fathers and Civic Patriotism”, Church History 43, бр. 3 [September 1974]: 295, 299-303, https://doi.org/10.2307/3163752).

Denis Sami, “Changing Beliefs: The Transition from Pagan to Christian Town in Late Antique Sicily”, in Debating Urbanism within and beyond the Walls A.D. 300-700. Proceedings of a Conference Held at the University of Leicester, 15th November 2008, ed. Denis Sami и Gavin Speed, Leicester Archaeology Monograph 17 (Bristol: 4word Ltd, 2010), 213-238.

Helen Saradi-Mendelovici, “The Demise of the Ancient City and the Emergence of the Mediaeval City in the Eastern Roman Empire”, Echos Du Monde Classique: Classical Views 32, бр. 3 (1988), 393.

Каролин Снајвли, „Ранохристијанскиот период во Р. Македонија – Црквите“, во МАКЕДОНИЈА Милениумски културно-историски факти, том 3 ур. Елизбета Димитрова, Паско Кузман и Јован Донев (Скопје: Медиа Принт Македонија; Универзитет ЕВРО-БАЛКАН, 2013), 1331, 1362, 1396.

Caroline Snively, “The Fates of Balkan Cities in Late Antiquity: Recent Views”, во Ниш и Византија - зборник радова VII (Ниш: Град Ниш; Универзитет у Нишу; Нишки културни центар, 2009): 40-41.

Венцислав Динчев, “Градът и църквата през късната античност. Архитектурни и градоустройствени измерения”, во Проф. д-р Борис Борисов, ученици и приᴙтели, ур. Борис Д. Борисов, (Велико Търново: IVIS, 2016), 311.

Ariadna Voronova, “Greek Colonies of Dalmatia: Christianization by Means of Architecture”, Actual Problems of Theory and History of Art 5 (2015): 359–68, https://doi.org/10.18688/aa155-4-38.

Efthymios Rizos, “The Making of a Christian Society in the Late Antique Civil Diocese of Macedonia - Archaeological Evidence on Christianisation from Modern Greece”, Christianisierung Europas. Entstehung, Entwicklung Und Konsolidierung (2012), 330-338.

Carolyn S. Snively, “Macedonia in Late Antiquity”, во A Companion to Ancient Macedonia, ed. Joseph Roisman and Ian Worthington, (Malden, Mass: Wiley-Blackwell, 2010), 570.

Jorge López Quiroga, “Early Byzantine Urban Landscapes in the Southwest and Southeast Mediterranean” (paper presented at the Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies [Editor: Smilja Marjanović-Dušanić] Belgrade, 22–27 August 2016), 74, 76.

Венцислав Динчев, “Ранновизантийските крепости в България и съседните земи (в диоцезите Thracia и Dacia)“, Разкопки и проучвания, ХХХV (София: Българската академия на науките, Археологически институт с музей, 2006), 75.

Boyan Dumanov, “Thrace in Late Antiquity”, in A Companion to Ancient Thrace, ed. Emil Nankov, Denver Graninger and Julia Valeva (Hoboken: John Wiley & Sons Inc, 2015), 101.

Преземања

Објавено

2023-12-31

Како да се цитира

Талевски, Х. (2023). ПРВИТЕ МАНИФЕСТАЦИИ ОД ХРИСТИЈАНСТВОТО ВО УРБАН КОНТЕКСТ: стратиграфски согледувања и урбана топографија во неколку дoцноримски населби во Македонија. BALCANOSLAVICA, 52(1, 2), 57–74. https://doi.org/10.58301/BM23591-257t

Издание

Секција

Прилози